Danas je jasno da se na modernim automobilima, vožnja nikako ne može ni zamisliti bez raznih senzora koji pokazuju razne parametre i u značajnom aspektu olakšavaju vožnju, te su među onim najvažnijim svakako – senzor bregaste osovine; senzor radilice motora; senzor temperature vode; senzor temperatre vazduha; senzor protoka vazduha i lambda sonda.
Pogledajmo prvo šta je to tačno senzor bregaste osovine i čemu služi.
Šta je senzor bregaste osovine i koja je njegova osnovna namena?
Senzor bregaste osovine je deo koji je pozicioniran ili uz samu remenicu bregaste osovine ili je postavljen vertikalno, i ima osnovnu ulogu da prati rad bregaste osovine, a služi i da reguliše paljenje vozila u nekim malo ekstremnijim situacijama i sve podatke koji su važni šalje dalje ugrađenom elektronskom sistemu vozila i o svemu se na vreme obaveštava vozač.
Naime, signalizacija senzora bregaste osovine, šalje se u motor, te se tako reguliše njegov rad i vrši se jedna ispravka u smislu ubrizgavanja goriva i samog paljenja motora, a sve u sprezi sa pomenutim senzorom radilice.
Kada dođe do nekog kvarova na senzoru bregaste osovine, on se pre svega ispoljava tako što je nemoguće upaliti motor i pokrenuti vozilo, mada dizel motori mogu da rade ali će doći do prekida ubrzo nakon paljenja vozila, kada stigne signal iz senzora koji meri brzinu radilice motora.
U osnovi rada senzora bregaste osovine, jeste zapravo da se odredi tačan položaj bregastog vratila i da se postigne takozvani „Hall efekat“, pa je ovaj senzor nazvan drugačije i Hallov senzor, a dalja promena magnetnog polja u njemu dovodi do zatvaranja senzora i prestanka rada motora.
Senzor bregaste osovine ima osnovnu ulogu da prikaže položaj bregaste osovine u odnosu na radilicu motora i njenu rotaciju, i onda se takav signal šalje u elektronski sistem, a zatim povratno utiče na stepen ubrizgavanja goriva u cilindre motora.
Pomenuti nazivi za senzor bregaste osovine kakvi su „Hall senzor“; DPRV senzor ili magnetno polje, nastsali su zapravo zbog ekvivalenta u njihovom načinu funkcionisanja, koji podrazumeva prevođenje napona preko poluprovodnika koji se nalaze u magnetnom polju, i onda takav signal dolazi do terminala, jer je uređaj postavljen kao trajan magnet i tako je u njemu omogućen jasan princip rada kao u magnetnom polju.
Važno je znati i to da senzor bregaste osovine radi po sasvim jednom i drugačijem principu kod automobila sa dizel agregatima u odnosu na benzinske motore, te da sami impulsi senzora u TDI motorima ne fiksiraju samo jedan već sve cilindre motora.
Upravo pomenuti princip kod TDI agregata i omogućava da se uspostavi tačan položaj bregaste osovine u odnosu na radilicu motora, pa senzor bregaste osovine kod dizel agregata omogućava i jednu stabilnost u radu motora.
Sada ćemo saznati kako se manifestuje kvar.
Koje su osnovne manifestacije kvara senzora bregaste osovine?
Kada dođe do kvarova na elementu vozila kakav je senzor bregaste osovine, to se pre svega manifestuje nekim od sledećih simptoma, na osnovu kojih se i posumnja da upravo sa ovim senzorom nešto nije kako treba.
Naime, kada se desi neispravnost senzora bregaste osovine, dolazi do pogoršane dinamike u vožnji koja je do tada bila sasvim stabilna i uniformna; u sistemu motora bez vozača se dešava nezavisno povećanje ili smanjenje broja obrtaja; dinamsko opterećenje se dešava u sistemu elektronskog sistema; motor u praznom hodu ne može da radi stabilno iako je zagrejan; motor uopšte ne počinje da radi uprkos pokušaju paljenja vozila; povećavaju se troškovi i pre svega potrošnja goriva i ulja.
Kao najvažniji uzroci kvarova na senzoru bregaste osovine, navode se loša instalacija senzora; nastanak kratkog spoja u samom senzoru; zagrevanje motora koje je prekomerno i koje opterećuje i oštećuje senzor i loše odrađeni diskovi sa referentnim tačkama na senzoru bregaste osovine.
Kada je sam indikator senzora bregaste osovine uvek uključen, te registruje kvar iako ga nema, najčešće su u pitanju neke elektronske greške, ali može da znači i da je izostao kontakt indikatora sa negativnim terminalom; da je došlo do greške u električnom kolu senzora ili da je nastao jedan veliki „jaz“ u vezi između indikatora i samog DPRV senzora bregaste osovine.
Preventivno može da se izvrši mehaničko čišćenje delova uređaja, pre svega površine senzora bregaste osovine kao i njegovih kontaktnih delova, te se može svakako izvršiti i provera samog elektronskog kola za šta jeset potreban poseban uređaj koji se zove električni multimetar.
Dešava se i situacija kod kvara senzora bregaste osovine, da sam indikator počne da radi sasvim slučajno, još dok je motor u takozvanom praznom hodu, te je tada važno da se proveri da li je u pitanju loš kontakt senzora ili greška u sistemu na kome je indikator instaliran.
U nastavku ćete saznati više oko zamene ovog senzora.
Zamena senzora bregaste osovine i postavljanje „auto-dijagnoze“ kod kvara ovog dela
Ono što je važno naglasiti jeste da se senzor bregaste osovine ne mopže popraviti, već se mora sasvim zameniti novim, mada takav postupak nije skup, i sa rezervnim senzorom u ovlašćenom servisu sve košta oko 10 – 20 evra.
Međutim, pre svega je važno da se pretpostavi da jeste došlo do kvara senzora bregaste osovine, i to se postiže na osnovu navedenih manifestacija, kao i nekih posebno tipičnih simptoma kakvi su povremen i nepravilan rad motora; motor se pri radu trese i sasvim je neujednačen i pravi buku; postoje veliki problemi u startu motora i auto ne može da se pokrene; nekada na instrument tabli indikatori sijaju kao upozorenje za „zapaljenje ili detonaciju u motoru“.
Najčešći kvar u senzoru bregaste osovine, jeste zapravo problem sa ubrizgavanjem goriva u glavu motora, te je pre svega potrebno da se proveri takozvano „gnezdo za sletanje“ DPRV kod senzora bregaste osovine, a koje je instalirano u predelu glave motora, i treba da se pre svega pregleda jedan zaptivni prsten, koji svojim deformitetima i najčešće stvara kvarove u radu senzora bregaste osovine.
Važno je kod postavljanja „auto dijagnoze“ kada je po sredi kvar senzora bregaste osovine, da se i proveri kućište senzora kao i sam rotor zupčanika, jer ako se pokaže da su prisutni metalni opiljci ili čepovi, koji su posledica lomova na kućištu senzora to znači da je senzor bregaste osovine oštećen i da je njegov kvar sasvim izvestan.
Pored svega navedenog, poželjno je da se pregleda i proveri konektor senzora bregaste osovine, kao i da se proveri postojanje pomoću multimetra pozitivnog/negativnog kontakta i kontakta za prenos signala.
Dakle, ako posedujete merne instrumente kakvi su multimetar i voltmetar, potrebno je da se izmeri napon na senzoru bregaste osovine, koji treba da bude na nuli, kako bi električno polje pokazalo da nešto u njemu nije u redu, te kako bi se i zapazila odstupanja u očitanoj vrednosti napona u odnosu na one vrednosti napajanja električnog kruga, koji tada definitivno ima neke smetnje u radu, koje ukazuju na kvar senzora bregaste osovine.
Mada je svakako moguće i da sam vozač postavi dijagnozu kvara senzora bregaste osovine te i da sam izvrši njegovu zamenu (pre svega nakon što odvoji veze, ukloni elemente koji ga pričvršćuju i izvadi sam senzor).
Ipak je svakako mnogo pametnije i sigurnije da se ode u neki ovlašćeni servis, jer kako je ranije i navedeno ni novi senzor bregaste osovine kao ni njegova zamena u servisu nisu skupi, pa je bolje ne pokušavati niošta na svoju ruku, već sve prepustiti stručnjacima.
Ono što jeste dovoljno, kada je po sredi kvar senzora bregaste osovine, jeste da vozač na njega i posumnja na osnovu manifestacija koje su u ovom tekstu najvećim delom i pobrojane, ali je generalno puno komplikovano proveravati neke „pipavije“ komponente.
Razlog za to je jer one zahtevaju i voltmetar i multimetar kao testere, pa kako se radi i o elektronskom uređaju, potrebno je poznavanje nekih bazičnih principa fizike i mehanike, a to opet nije u domenu stručnostio svakog vozača.
To bi bilo sve oko ove teme, nadamo se da su vam informacije bile od koristi.
