Poznato je da je homokinetički zglob jedan od delova automobila koji spada u najopterećenije i koji treba da bude dobre i kvalitetne izrade od starta, a jer je vrlo važan deo kod automobila sa prednjom vučom, gde zajedno sa poluosovinom jeste sklon učestalim kvarovima.
U nastavku teksta će biti nešto više reči o samom homokinetičkom zglobu, kao i o generalnim karakteristikama njegovog kvara, te o uzrocima i manifestacijama kada se ovaj deo vozila dovede u stanje da se mora zameniti.
Pogledajmo sada šta je i čemu služi homokinetički zglob.
Šta je i čemu služi homokinetički zglob?
Pojednostavljeno objašnjenje kada je u pitanju uloga dela automobila koji se zove homokinetički zglob, jeste da on omogućava da se sa pogonske osovine prenosi obrtni momenat odnosno snaga preko promenjljivog ugla, koji je veći od kardanskog prenosa a pri konstantnom broju obrtaja, pri čemu ne dolazi do znatnijeg povećanja trenja.
Ovaj deo vozila je najčešće u upotrebi u modelima automobila sa prednjom vučom ili modela sa pogonom na sva četri točka, a kada su u pitanju modeli vozila sa pogonom na zadnjim točkovima i nezavisnim zadnjim vešanjem, kod njih se ugrađuju homokinetički zglobovi na poluosovinama opdnosno na njihovim krajevima.
Inače se sama konstrukcija dela vozila koji se zove homokinetički zglob, zasniva zapravo na izumu iz 1927. godine koji je osmislio američki inženjer Alfred Rzepa, te je ona sastavljena iz unutrašnjeg kuglastog zgloba sa šest žlebova koji su paralelni sa vratilom, a koju praktično drži spoljašnja kuglasta osovina u kojoj se nalazi šest kuglica od čelika.
Dakle, dva vratila koja su međusobno povezana homokinetičkim zglobom, menjaju ugao pod kojim su povezana kada dođe do okretanja upravljača ili pomeranja spojnih opruga, pa se onda čelične kuglice u svojim ležajevima, pomere shodno veličini ugla koji je nastao između vratila.
Generalno se smatra da su i poluosovine i homokinetički zglobovi, veoma osetljiv deo vozila sa prednjom vučom, pa iako se veruje da se oni lako i jeftino mogu reparirati samo zamenom istrošenih gumica koje se oštete kada dođe do izlaganja homokinetičkih zglobova ulju ili vlazi, to i nije tačno u potpunosti, pa je najbolje rešenje po pravilu kompletna zamena homokinetičkog zgloba.
Mada su se sedamdesetih godinas pojavili modeli vozila sa prednjom vučom, i oni su postali zlatni standard, te su zamenili dotadašnje modele sa zadnjom vučom, i postali su dostupni na tržištu kao mnogo biolja i kvalitetnija opcija.
Kod modela sa prednjim pogonom, pravilo je da prednji točkovi treba da prenesu snagu ali oni imaju dosta težak i kompleksan sistem vešanja, a još neki problemi kod ovakvih modela ni do danas nisu adekvatno rešeni.
Naime, kod automobila sa prednjim pogonom je nemoguće da se točkovi pokrenu ako nema direktnog dejstva poluosovine, ali one generalno treba da su dosta fleksibilne jer im je zadatak da pomere točkove koji imaju varijabilno vešanje, a pomenutu fleksibilnost poluosovina naravno stvaraju važni delovi auta poznati kao homokinetički zglobovi.
Kako je ranije i navedeno, homokinetički zglob jeste mehanički deo automobila, koji ima ulogu da pomogne osovini da prenese snagu prilikom ravnomerne brzine obrtaja, ali pod promenljivim uglom, tako da ne dođe do preteranog trenja kod vozila u toku „slobodnog hoda“.
Jednostavnije rečeno, kako bi se prednji točkovi pomerali u pravcu koji vozač želi, oni moraju da imaju poluosovine koje ih pookreću, i na čijim se krajevima nalaze delovi koji su poznati kao homokinetički zglobovi, i oni su uopšteno gledano dosta i pouzdani kao mehaničke komponente, ali su svakako skloni i kvarovima, pre svega vezano za način vožnje, kao i na same uslove vožnje (osetljivi su na vlagu).
Sada ćemo saznati koji su najčešći kvarovi homokinetičkih zglobova.
Najčešći kvarovi homokinetičkih zglobova, uzroci kvarova i simptomi na vozilu
Kada su u pitanju problemi vezani za homokinetički zglob, oni se vezuju za prostor u kome je baš zapravo i veza između zgloba i poluosovine sa točkom koji se nalazi na drugom kraju, pa je vrlo važno i to da se na točku nalaze i neki drugi dodatni delovi, kakvi su nosač amortizera, kraj letve volana, oscilatorne remenice i slično.
Sve navedeno pravi problem jer zapravo poluosovina nema sasvim dovoljno mesta da se pravilno i slobodno kreće, jer ona treba da je vrlo fleksibilna, pa je njen ni malo lak posao da prenese svu snagu obrtnog momenta sa motora na prednje točkove, i da traje najmanje 100 hiljada kilometara vožnje kao pouzdana i vrlo precizna.
Najpre do problema može da dođe ukoliko se istroši i pukne zaštitna guma, koja ima ulogu da od spoljnih faktora i štiti osetljivi homokinetički zglob, a ta guma je u stručnoj terminologiji poznata i kao manžetna, i ona je sklona habanju pod dejstvom raznih faktora i mora da se redovno menja, a najviše je oštete vlaga i kamenje koje udara prilikom vožnje u prednju osovinu i samu gumu homokinetičkih zglobova.
Opet je pomenuta menžetna odnosno zaštitna guma na homokinetičkom zglobu, podložna oštećenjima i kada su nepovoljni i posebno zimski uslovi vožnje, kada je vrlo osetljiva na oštećenja od strane industrijske soli koja služi da se posipaju putevi kako bi se sprečilo naravno i proklizavanje guma na ledu.
Homokinetički zglob se savija pod određenim uglom, a kako bi mogao da odradi svoju osnovnu funkciju tj da obezbedi oscilovanje pogona točka, pa se tako u isti mah savija ili rsteže i guma na njemu, koja tada ima izgled kao „meh na harmonici“, i jasno je da će nepovoljnin uslovi vožnje, kao i mehanička oštećenja na nekategorisanim putevima, te vožnja koja je agresivna u krivinama da dovedu do ranijeg i lakšeg habanja i propadanja ove gume.
Guma na homokinetičkom zglobu, naročito na nižim spoljnim temperaturama, lako gubi svoja elastična svojstva i postaje kruta i sklona da lakše puca, a ona je sklona i da na neki način vremenom postane dosta porozna i da se istroši, pa su neki putevi koji su puni kamenja, prašine i sličnih nepovoljnosti, dosta pogubni za manžetne na homokinetičkim zglobovima.
Generalno je pravilo da se manžetne na homokinetičkim zglobovima češće menjaju, te da se i ne čeka da prođe njihov „vek trajanja“ od 100 hiljada pređenih kilometara, odnosno da se redovno kontrolišu u servisima i da ako se primeti da su porozne, da ima nekih pukotina ili da su gume i istrošene, jednostavno obavi zamena manžetni, koja je zapravo preventiva ozbiljnijem kvaru na homokinetičkom zglobu.
Sam je kvar kao i servis oštećenog homokinetički zglob mnogo ozbiljniji i skuplji, a najčešće kako je i navedeno on nastaje zbog oštećenja na zaštitnoj manžetni, kada u prostor zgloba počne da prodire vlaga, ulje, nečistoće i tada dolazi do stradanja pre svega kugličnih ležajeva i gubi se osnovna funkcija homokinetičkog zgloba.
Nakon što se auto odveze na servis, postoji još jedan važan problem, a to je da kada serviseri i shvate i vide da je zaštitna manžetna oštećena i da je došlo do prodora nečistoća u homokinetički zglob, oni ne mogu da znaju u startu koliko je dugo auto vožen sa oštećenom manžetnom, pa je tada najbolja alternativa da se čitav homokinetički zglob i zameni novim.
Još jedan važan činilac kod problema koji mogu da nastanu kada je u pitanju homokinetički zglob, je to da se ovaj mehanički deo vozila nalazi u prostoru koji ima dosta sredstava za podmazivanje, u vidu gustih ulja i masti, koja se na nekim višim temperaturama (bilo da se radi o spoljnim temperaturama ili onim koje rastu zbog samog trenja prilikom vožnje), lako rastope i onda mogu da prodru u sistem homokinetičkog zgloba, ako je naravno zaštitna guma na bilo kom svom delu oštećena.
Kada se takav auto vozi, u takvim uslovima on ne može da pređe veliku kilometražu, a da zbog prodiranja ulja u homokinetički zglob on ne bude brzo i teško oštećen, i tada ne vredi da se zameni samo manžetna, već je nužna zamena celog homokinetičkog zgloba.
Mada može da se pokuša da se manžetna zameni i da se homokinetički zglob reparira tako što se očisti i opet se podmaže mašću koja omoguićava da klize kako treba kuglični ležajevi, ipak je tu i važno da se utvrdi tačnoi stepen oštećenja kugličnih ležajeva, a njhovim pranjem od nečistoća, a onda i pregledom vizuelno, u servisu.
Ukoliko se desi da se previdi oštećenje i da se deo koji je oštećen i minimalno ne zameni, to dovodi do još većih problema koji nastaju kasnije u radu homokinetičkih zglobova, a koji najzad i podrazumevaju i gubljenje kontrole nad vozilom, jer ne mora da dođe do odvajanja točka od prednje pogonske poluosovine, ali prednji pogon će svakako da bude trajno oštećen i onda je kvar znatan i mora da se radi veliki servis.
Naravno da je ovakva pomenuta situacija krajnje nepoželjna i vrlo rizična, pa je preporuka da se na vreme zameni homokinetički zglob umesto da se daje manje novca da se menja manžetna, a da ispod nje kvar na hidraulici zgloba ostane i da kasnije napravi velike probleme vozačima.
Mada je jasno da se kvar na manžetni kod homokinetičkih zglobova lako može primetiti i jasno je vidljivo i oštećenje i istrošenost ove zaštine gume, sa druge strane sam kvar homokinetičkog zgloba je dosta teži za „dijagnozu“, ali se generalno ako postoji habanje u spoljnom delu zgloba to ispoljava pojavom vibracija na određenim brzinama vožnje (koje liče na vibracije kada nije dobro izbalansiran točak vozila).
To bi bilo sve za ovu temu, nadamo se da je bilo od koristi.
