Ležaj amortizera simptomi kvara i uzroci

Poznato je da su amortizeri važni delovi automobila pre svega sa aspekta bezbedne i udobne vožnje, ali su oni važan deo i vešanja kod svakog vozila, upravo iz pomenutih razloga.

Pogledajmo za početak koja je funkcija amortizera.

Koja je funkcija amortizera i iz čega se sastoji takozvani sistem amortizera?

Kako je i navedeno na početku teksta, amortizeri imaju ulogu da ublažavaju vertikalne pokrete vešanja, te da znatno ublaže nastanak vibracija u toku kretanja vozila, pre svega po nekim dosta i neravnim površinama, a kako bi vožnja bila udobna i kako se njen kvalitet ne bi narušio.

Takođe, funkcija amortizera jeste da održe stalni kontakt točkova sa podlogom, te da tako spreče nastanak takozvanog „zanošenja“ vozila na putu, posebno ako su neki nepredviđeni uslovi kod vožnje, velike krivine ili poledica i klizav put, kada auto bez amortizera lako može da sleti sa puta.

Kada je u pitanju sklop amortizera odnosno osnovne komponente od kojih je on sastavljen, stvar je dosta jednostavna i amortizer se sastoji od – cilindra; tela amortizera; klipa i osovine klipa; te semeringa kao i ventila koji se nalazi u unutrašnjosti amortizera.

U istoj meri koliko je i sklop amortizera bazičan i jednostavan, tako je i njegov sam rad zaista baš vrlo prost, te se on sastoji u tome da se kada se pomera vešanje auta na gore, osovina amortizera i sama pomera i ona potiskuje klip amortizera prema gasu ili prema ulju, što zavisi naravno od baš same vrste amortizera odnosno od tipa.

Naime, u klipu amortizera se nalaze shodno tipu amortizera ulje ili gas, koji prolaze kroz male otvore na klipu amortizera i onda se sa svake strane klipa nalazi dosta ulja ili gasa, koji omoguće zapravo da kasni pokretanje klipa amortizera, a to se manifestuje kao ublažavanje nekih naglih promena u stepenu vešanja automobila.

Inače su ti otvori na klipu amortizera vrlo mali, i praktično oni i stvaraju otpor kretanju ulja ili gasa u amortizeru, pošto je strujanje i malo i veoma sporo u klipu amortizera.

Iako je jasno da je dosta jednostavna konstrukcija sistema amortizera, ipak nisu svi njegovi delovi jednako izdržljivi i nemaju isti vek trajanja, pa se onda kvare i habaju u različitom stepenu, pa se smatra da su izdržljivi delovi amortizera zaptivači i propusni ventili, a manje izdržljivi su ležajevi amortizera i šolja amortizera, mada je procenjeni „vek trajanja amortizera“ oko nekih 150 hiljada pređenih kilometara, ali opet to sve zavisi od uslova vožnje kao i puteva koji su kod nas često nekategorisani i dosta brže oštećuju ovaj važan deo vozila.

Dakle, po nekim procenama kada se auto vozi na dosta lošim nekategorisanim putevima, to jasno i dovodi da se vek trajanja amortizera smanji čak na polovinu procenjene i navedene kilometraže, a naravno da i amortizeri kao i njihovi sastavni delovi, mogu da se pokvare i da im funkcija lako i propadne kao i na svakom ostalom delu automobila.

Šta su to ležajevi amortizera i koja je njihova osnovna funkcija?

Kao što i samo ime kaže, ležaj amortizera jeste deo koji je smešten uz sam amortizer i ima za cilj da ublažava dodatno uticaj sile na vozilo, te time da popravi udobnost kao i bezbednost u vožnji.

Generalno je jsno da su ležajevi amortizera onaj deo koji se nalazi kao prvi „na udaru“ sile i koji treba da spreči da se oštete amortizeri u celini kao i neki njihovi manje izdržljivi delovi, pa jasno i jeste da se lakše i češće ležaji amortizera istroše i pokvare i da je potrebna njihova zamena.

Manifestno je da se radi o istrošenim ležajevima amortizera onda kada je baš teže da se upravlja autom u vožnji, kada je sama vožnja veoma neudobna i kada postoje vibracije koje se osete u putničkoj kabini, kada se gume lakše i brže troše i slično.

Veoma je važno naglasiti da svaki točak ima svoj ima sopstveni ležaj amortizera, pa je poželjno da se oni menjaju u paru ako do kvara dođe, odnosno da se zajedno zamene dva prednja ili dva zadnja ležaja amortizera, a po potrebi naravno i ležajevi amortizera na sva četri točka.

Koje su manifestacije kvara na ležajevima amortizera i kako ih prepoznati najlakše?

Svakako je većini vozača poznato da je kao jedan od najčešćih znakova da su jedan ili više amortizera, odnosno neki od njihovih delova oštećeni, pojava neudobnosti u vožnji i pojava osećaja neravnina i loših puteva koji se prenose i na vozača i putnike, te dolazi do tresenja i lupanja u vozilu kada ono ide nekim lošijim putem ili prelazi preko rupa.

U takvim situacijama kada se tokom vožnje na nekim lošijim putevima primeti da postoji i lupkanje, i vibriranje, kao i ljuljanje vozila, ne samo što vožnja zbog oštećenja amortizera nije više ugodna, već ona naravno nije ni bezbedna.

Jasno je da kao sklop vešanja amortizer treba da zaustavi svaki vid nepravilnosti, te da ne sme da se pojavi ni ljuljanje ni buka i vibriranje vozila, posebno prilikom zaustavljanja ili naglog kočenja pa je jasno da vozilo kod kvara prednjih amortizera pri prelasku preko neravnina osetno potone.

Kada dođe do kvara na zadnjim amortizerima, automobil prilikom prelaska preko raznih i rupa, te neravnina, izbočenja (kakvi su na primer „ležeći policajci“), počinje da se ljulja, da daje osećaj dodatnog tereta u zadnjem delu i da zadnji deo vozila počne da zanosi u stranu.

Jedan od najčešćih kvarova na amortizerima nastaje na zaptivnoj gumici ili semeringu, kada se mogu jasno videti masne naslage i tragovi ulja na telu amortizera, a što nastaje kada dođe do propuštanja ulja i da ga amortizer gubi preko pomenute zaptivne gumice koja se nalazi na samoj osovini amortizera.

Takva je situacija dosta loša kada je u pitanju amortizer i njegov posledični kvar, ali je gubitak ulja jasnije i lakše primetan od recimo gubitka i propuštanja gasa, mada generalno ako se ovakva situacija ne primeti i ne popravi na vreme, doći će do potpunog gubitka funkcije celog sklopa amortizera, te će vozači moći da osete sklonost volana da se sam od sebe okreće u smeru amortizera koji je oštećen.

Mada nije toliko čest kao kvar, veoma je ozbiljan problem jako zapušenje ili blokiranje ventila u unutrašnjosti cilindra amortizera, koje može da dovede do teškog deformisanja amortizera u celini, kada auto upadne u rupu ili kada se dese neki nepredviđeni i neravni tereni u smislu većih izbočenja na putevima, pa tada dolazi do blokade kretanja amortizera prema gore ili prema dole, i sve to može da dovede do potpunog gubljenja kontrole nad automobilom.

Kada se posumnja da amortizer ne vrši kako treba svoju funkciju, a na osnoivu već i navedenih simptoma, potrebno je da se odradi tehnički pregled u nekom servisu i da se proveri i ovaj deo vozila, mada se često vrši i samo-dijagnostika, koja nekada nije baš pouzdana i donosi više štete nego koristi.

Servisi poseduju uređaje koji mogu da pokažu da li je amortizer ispravan ili nije, a kompjuter koji se koristi u te svrhe pokazuje samo stanje ispravnosti i pojedinačno stanje amortizera i opruga, te se preporučuje da se sistem amortizera zameni ako je procenat manji od 60%.

Preporuka je takođe i da se vrši provera rada amortizera i kada nema nikakvih manifestacija mogućeg kvara, nakon pređenih 20 hiljada kilometara, te svakako ako se posumnja da postoje neke očigledne manifestacije, da se provere amortizeri u paru, i da se izvrši njihova zamena na vreme, jer samo ako su amortizeri ispravni omogućen je pravilan i dug vek rada sistema vešanja na vozilu.

Pogledajmo sada koji su najčešći kvarovi ležaja amortizera.

Koji su najčešći kvarovi ležaja amortizera kao i sistema amortizera u celini?

Kada su u pitanju najčešći kvarovi na sistemu amortizera, važno je da se oni na vreme prepoznaju i reše, a kako bi se sprečilo da se kasnije opet iznova ponavljaju, poželjno je da se nabroje oni baš i najučestliji problemi na sistemu amortizera, pa su to – korozija amortizera; gubljenje uja ili gasa iz amortizera; lomljenje opruge i ležaja amortizera zbog korozije; ulubljenja na amortizeru zbog spoljnih oštećenja; pojava unutrašnjih zvukova u amortizerima; lomovi pneumatske opruge.

Kada dođe do korozije amortizera, oštećenje izjeda prohromski premaz koji pokriva osovinu, pa kada dođe do dodira zarđale osovine sa gumicom za ulje na amortizeru, ona se oštećuje i nastaje curenje ulja, pa amortizer mora da se menja, a uz sve to dolazi i do lomljenja osovine amortizera koji je zarđao kod pokretanja osovine.

Mada je oksidacija amortizera sama po sebi dosta retka pojava, pre svega zbog zaštite u vidu hromiranog premaza koji se stavlja i na šipke i na ostale delove amortizera već u procesu same proizvodnje, ipak je korozija česta nakon što istekne garantni period, a nekada kada postoje uticaju koji dolaze spolja, kakvi su vlaga, so i ulazak tečnosti, onda se pojava korozije dešava i pre isteka garantnog roka.

Dešava se da amortizeri postanu nefunkcionalni i kao posledica toga da fikcirajuće komponente nisu pritegnute kako treba, pa je važno da se omogući ugao kretanja amortizerima od 45 stepeni, i da oni imaju tu jednu fleksibilnost da bi mogli da vrše svoju funkciju kako treba.

Ako se desi situacija da zbog pohabane gumice ili njenog pucanja, počnu da amortizeri gube ulje ili gas, onda može da nastane i više drugih problema, koji najčešće u sprezi i zahtevaju da se ipak i amortizeri zamene kompletno, a neki od problema su – pojava korozije; pogrešna diksacija koja ne omogućava ugao fleksibilnosti od minimum 45 stepeni; ugradnja nekih od delova amortizera neispravnim alatima, polovnih delova ili nestručna ugradnja; oštećenje osovine klipa amortizera; nepravilno postavljanje amortizera i slično.