Lambda sonda simptomi kvara i uzroci

Lambda sonda je deo automobila koji se još naziva i „Oxygen sensor“ i ona služi da meri nivo preostalog kiseonika u izduvnim gasovima, a nakon procesa sagorevanja goriva u ciliondrima motora.

U nastavku teksta će biti nešto više reči o samoj uopšte funkciji lambda sonde, kao i o najčešćim kvarovima, uzrocima kvarova i posledicama koje oni izazivaju.

Uloga lambda sonde i njene vrste i značenje pojma lambda faktora

Osnovna je uoga lambda sonde kako je ranije ni navedeno, da meri nivo preostalog kiseonika u izduvnim gasovima, a to je bitno pre svega sa aspekta ekologije, jer je važno da se proceni odnos vazduha i goriva koji sagorevaju u cilindrima motora.

Praćenje nivoa kiseonika kao i rad lambda sonde je pod kontrolom takozvanog ECU sistema, koji prati odnos vazduha koji je ušao u cilindre i nivo kiseonika koji se nalazi u izduvnim gasovima, pa je stoga važno da taj sistem podesi senzore na drugi nivo, ako je na primer previše kiseonika u izduvnom sistemu.

Naime, u cilindre motora se mora unositi jedna optimalna količina vazduha i goriva kako bi se obezbedilo optimalno sagorevanje, te je proračunato da se na 1 kg goriva ubacuje 14,7 kg vazduha kako bi moglo da se postigne optimalno sagorevanje, i takav se odnos stručno naziva „stehiometrijski odnos“.

Lambda faktor je zapravo ono što i meri senzor poznat kao lambda sonda, i taj faktor predstavljen je odnosom stvarne smese goriva u pogledu na idealnu smesu goriva (a ona iznosi kako je i navedeno 14,7 prema 1), i kada je smesa idealna onda je logično da je i lambda faktor jednak jedinici i to je njegova normalna vrednost.

Kada je lambda faktor manji od jedan, onda to znači da je u smesi goriva mnogo više goriva nego što treba, a obrnuta je situacija kada je pomenuti faktor veći od jedan.

Zapravo je po samom lambda faktoru, merni senzor koji procenjuje nivo preostalog kiseonika u izduvnim gasovima i dobio naziv lambda sonda, te je njegova osnovna uloga da ECU sistemu prosledi informaciju o tome koliko je smesa goriva idealna, odnosno bogata (ima višak goriva) ili osiromašena (ima manje goriva a više vazduha).

Kada dobije pomenutu informaciju od strane lambda sonde, tada ECU kompjuterski sietsm vrš na osnovu parametara dobijenih i od drugih senzora, automatsko podešavanje količine goriva koje se ubrizgava u cilindre kao i podešavanje rada motora.

Jasno je da dosta toga zavisi i od vrste i „starosti“ motora, kao i od evropskih standarda o emisiji štetnih gasova, pa je logično da je sve lakše i jednostavnije kod starijih verzija motora koji imaju jednu lambda sondu, dok je kod novijih motora stvar dosta teža i komplikovanija, te i neki od njih moraju imati čak i po dve lambda sonde (kontrolnu i upravljačku).

Kontrolna lambda sonda je pozicionirana iza katalizatora, dok je upravljačka lambda sonda ispred katalizatora, a neki motori sa konfiguracijom od dve izduvne grane, mogu i da imaju i tri ili četri lambda sonde.

Važno je da se napomene da se i sami uslovi u vožnji uzimaju kao parametar kod rada lambda sonde, te je bitno da kada je vožnja agresivnija ili kada postoji „oštrije ubrizgavanje goriva“, sam ECU sistem vrši automatska podešavanja smese goriva i ignoriše podatke sa lambda sonde, a sve kako bi se sam motor zaštitio, i tada je važno da kompjuterski sistem balansira u delu sekunde kako bi podesio lambda faktor prema opterećenju motora.

Automobili sa benzinskim motorima, gotovo uvek imaju ugrađenu i lambda sondu, te je ona od devedesetih godina postala obavezan deo u automobilima, poštujući standarde E3, jer je lambda sonda mogla zapravo da podešava smesu vazduha i goriva u cilindrima motora, na takav način da katalizator može da svede emisiju štetnih gasova na minimum.

U automobilima koji imaju dizel agregate, ranije nije ugrađivana lambda sonda, ali se to promenilo i od pre 10/15 godina svi dizelaši imaju ugrađen ovaj deo obično ispred katalizatora, a nekada postoje i dve lambda sonde.

Kada su u pitanju trajanje lambda sonde i njen ispravan rad, to u mnogome jeste zavisno od vrste motora, kao i od načina vožnje, održavanja motora, kvaliteta goriva, ali je činjenica da ako je motor neispravan, i lambda sonda će znatno lakše da se pokvari jer će da se „zaprlja“.

Procena je da lambda sonda treba da u povoljnim uslovima radi dobro do pređenih 160 hiljada kilometara, mada je to samo preporuka proizvođača, pa ona nekada može da se pokvari pre ili kasnije, ali ono što jeste važna napomena i činjenica, je da vozači ne umeju baš i da prepoznaju simptome kvara lambda sonde i voze i onda kada je ona neispravna.

Koji su tipovi lambda sonde – univerzalna, dvostepena i širokopojasna lambda sonda

Prvi tipovi lambda sonde su bili dvostepeni, i oni su mogli da mere lambda faktor, u smislu toga da li je smesa goriva bogata (lambda faktor manji od jedan) ili je osiromašena (lambda faktor veći od jedan).

Kasnije su počele da se ugrađuju bolje i savremenije takozvane širokopojasne lambda sonde, koje su imale mogućnost da pošalju signale ECU sistemu prema stepenu zasičenosti izduvnih gasova kiseonikom, pa je onda kompjuter vršio podešavanje rada motora u deliću sekunde.

Prve su verzije lambda sonde, bile bez grejača, pa im je trebalo vremena da se zagreju u radu, i onda je postojao rizik da očitani rezultati ne budu tačni zbog kašnjenja signala lambda sonde, a nove i savremenije lambda sonde naravno imaju ugrađene grejače.

Kada su u pitanju univerzalne lambda sonde, one mogu da se ugrade na praktično svako vozilo, a što im i samo ime govori, te one imaju i prateće konektore kako bi mogle da se prilagode tipu vozila, i ovakva je lambda sonda dobra opcioja kada je potrebno da se zameni nona originalna, koja je dotrajala ili je pokvarena, jer je jeftinija za vlasnike vozila, ili je dobar izbor ako ne mogu da nađu originalnu zamensku lambda sondu.

Simptomi kvara lambda sonde i najčešći uzroci kvarova

Postoji generalno čitav niz manifestacija koje mogu pretpostaviti da je došlo do kvara lambda sonde, a najčešći su – povećana potrošnja goriva; smanjena snaga rada motora; vibracije i trzanje motora u toku vožnje; podrhtavanje motora kada je auto u leru; paljenje „check engine“ kontrolne lampice“; kod savremenijih vozila koji imaju sofisticiran kompjuterski sistem može da se upali i prebaci na „safe mode“, odnosno to znači da sam kompjuter reaguje i dovodi do ograničenja rada motora, pa i obavesti vozača da mora otići u servis.

Svakako da simptomi kvara lambda sonde, jesu zavisni i od mnogih pratećih faktora kakvi su pak i generacija motora odnosno starost vozila; tip lambda sonde; status motora i pratećih senzora i uređaja, ali je čiinjenica da se obično kvar lambda sonde manifestuje na neki od sledećih načina –
auto gubi snagu i počinju da se javljaju čudni zvuci pri vožnji (škripa; cviljenje; zvonjava); dolazi do kratkog spoja posle povećanja mase; pad snage motora izražen pri većim brzinama a potom i u leru; pomera se linija prepoznavanja sonde i ona ide u pravcu „bogato“ (kada se radi o smesi vazduh gorivo), zbog prisustva viška gasa u izduvnom sistemu.

Vozači mogu svakako i sami da provere da li je došlo do kvara lambda sonde, ali to ipak nije preporuka, jer se može napraviti više štete, pa je pametno da se auto odveze u servis i da se tamo postavi „auto-dijagnoza“.

Ono što jeste neosporna činjenica, kada je u pitanju kvar lambda sonde, je da se auto može voziti i onda kada je ovaj deo neispravan, ali naravno uz propratne manifestacije kvara, koje ne treba da se ignorišu – veća potrošnja goriva; trzaji motora, pad snage motora, trzaji i „nemiran rad“ motora koji je u leru.

Nekada ček i u servisu ne može da se tačno ustanovi da je došlo do kvara lambda sonde, pa se onda vozačima kaže da im je verovatno motor star ili da tako radi i da nema kvarove, pa se onda šalje svakako pogrešan signal ECU sistemu od strane pokvarene lambda sonde, pa se posledično pogrešno podesi i ubrizgavanje goriva i sve to može dovesti do mnogo većih i opasnijih kvarova nego što je inicijalni kvar lambda sonde.

Kada su u pitanju uzroci kvara lambda sonde, oni su pre svega vezani za uslove njenog rada, jer ona je smeštena u izduvnom sistemu vozila, pa je izložena i visokim temperaturama kao i dosta velikim nečistoćama, i onda se na njoj te nečistoće nakupe, i lambda sonda počinje da šalje baš i pogrešne informacije ECU sistemu (čak i kada je motor sasvim i nov i ispravan).

Mada je pomenuto da je vek trajanja lambda sonde oko 160 hiljada pređenih kilometara, to opet nije apsolutno relevantno, i njen kvar može da nastupi ranije ili kasnije, a isto tako kada se kupe polovni automobili ili se zameni lambda sonda drugom (obično univerzalnom, a ne originalnom), pitanje je da li i koliko kilometara ona može da potraje u tom slučaju.

Kada je sam motor neispravan ili kada ima loše sagorevanje, jasno je da će više nečistoča da se i nakupi na lambda sondu, i ona se brže zaprlja, a ista je situacija i kada motor pojačano troši ulje ili antifriz, pa se onda takođe lambda sonda lakše kvari kada je – preopterećena termički; kada je na njoj polomljenakeramika; kada je oštećena spoljnim faktorima i kada je linija prepoznavanja pomerena pa je to znak da lambda sonda ne radi.

Još neki od uzroka kvara lambda sonde, mogu biti na primer udar čvrstim predmetom u sistem izduvnih gasova (kada kamen odskoči i udari u izduvnu cev); previsoka temperatura izduvnih gasova koja nastaje zbog preranog paljenja motora ili kada je motor na lerui nema paljenja; kada dođe do naglog rashlađenja lambda sonde na primer kod prodiranja vode u izduvni sistem ili kada postoji vlažnost od strane ulja ili tečnosti unutar lambda sonde.

Mada je svakako moguće da se lambda sonda izvadi i da se onda auto i vozi na dalje bez nje, to svakako nikako nije preporuka za vozače, jer je nekada moguće da se skinu katalizatori, ali je ova sonda daleko važnija i komlikovanija joj je funkcija, pa treba da se zameni ili popravi na vreme.

To bi bilo sve za ovu temu, nadamo se da je koristilo.