Menjač je deo vozila koji omogućava da se automobil pokrene i da se iz startne pozicije putem radnog prenosa prevede iz jedne u drugu poziciju u vožnji, i on kako je poznato može da bude ručni odnosno manuelni ili automatski.
Dakle, sam menjač omogućava automobilu da se promenom radnog prenosa prenese snaga rada motora na pogonsku osovinu, te se u manjim brzinama povećava snaga prenosa, dok se suprotno, na većim brzinama snaga prenosa smanjuje ali se povećava sama brzina vožnje.
Automatski menjač – karakteristike i prednosti/mane u odnosu na manuelni menjač
Prvi automobili koji su u upotrebi imali automatski menjač su proizvedeni četrdesetih godina XX veka, ali su do danas usavršavani u mnogim aspektima, pa su uz dodatnu upotrebu elektronike i oni postali dosta sofisticirani, te danas imaju široku primenu u auto industriji, posebno u onim i razvijenim zemljama (kao na primer u SAD-u, gde samo oko 5% automobila ima ručne menjače).
Kada su u pitanju karakteristike automatskih menjača, oni imaju upravljačku ručku, sa oznakama D; P; R i N. Te kada se ručica menjača nalazi u „D položaju“ to znači da je automobil spreman za pokretanje (nalazi se u pokretu – „drive“).
Kod automatskog menjača je važna karakteristika da vozač ne može da menja brzine sam, već to radi menjač, shodno broju obrtaja i samoj brzini kretanja automobila.
Osnovne prednosti automatskog menjača su lakoća vožnje; produžen radni vek motora; a kao glavne mane se navode kod automatskog menjača prevelika potrošnja goriva; komplikovano i skupo održavanje i skupe popravke ako dođe do kvarova, kao i veća cena automobila sa automatskim menjačem.
Dakle, kada su u pitanju prednosti automatskog menjača, prva navedena stavka jeste lakoća upravljanja vozilom, štom podrazumeva da je u vožnji dovoljno da se ručica menjača postavi u poziciju D ili R i da se ručna kočnica spusti, te samim pritiskanjem papučice za gas, automobil se pokreće.
Ovakva je prednost automatskog menjača, u smisli lakoće vožnje, posebno primetna kada je u pitanju gradska vožnja, jer nema potrebe za stalnim potezanjem sistema kvačilo – menjač – gas – kvačilo – menjač – kočnica, a što je svakako karakteristika rada ručnog menjača i poznata je kao prinsip „stani-kreni“, a još jedna važna stavka jeste i lakše kretanje automobila na uzrdici, jer se on ne vraća unazad, te je olakšano i samo parkiranje iz istog razloga.
Druga važna prednost automatskog menjača jeste produžavanje radnog veka motora, što svakako spada u najvažniju prednost, te je zapravo suština u tome da ovakav menjač ima sopstveni režim u menjanju brzina i stoga i nema dodatnog opterećenja motora (za razliku od automobila sa ručnim menjačima, gde se često dešava da vozači dugo zadrže menjač na nižim obrtajima, i onda ubrzavaju na većem stepenu prenosa, umesto da u trećoj ili četvrtoj brzini zapravo spuste menjač u niži stepen prenosa).
Pored navedenih prednosti, automatski menjači su bolji od manuelnih pre svega jer su stabilniji i sigurniji za vožnju na uzbrdicama i na nekim nekategorisanim putevima; dosta su lakši za upotrebu jer praktično „sve rade sami“; nema potrebe da se preterano u vozilu na menjaču manevriše rukama; nema potrebe da se brine da će vozilo da se ugasi samo od sebe i iznenada; imaju bolje performanse u prometnom saobraćaju i u gradskoj vožnji, jer je lakše postizanje kako usporenja, tako i ubrzanja, manje je naporno pokretanje vozila, i nema potrebe da se u vožnji pak ni koristi više od jedne papučice.
Mane automatskog menjača su u prvom redu veća porošnja goriva za oko 10%, jer je sam po sebi automatski menjač teži i on sam automatizovano izabere brzinu vožnje koja nekada nije najpogodniji izbor, ali tu zapravo vozač ne može da uradi ništa i potrošnja goriva zato i raste.
Drugi nedostatak automatskih menjača jeste činjenica da su oni mnogo komplikovaniji za samo održavanje i da se moraju proveravati dosta češće, te je jedan od primera to da se u automatskom menjaču ulje mora menjati u mnogo kraćim intervalima u odnosu na ručni menjač.
Takođe se kao mana automatskih menjača navodi i njihov skuplji servis, jer su oni zbog svoje sofisticiranije tehnologije rada i izrade, zaista i dosta osetljiviji na kvarove, pošto imaju mnogo više složenih delova u mehaničkom sklopu, a i sama je elektronika vrlo osetljiva, pa je skupo da se oni poprave ili zamene kada dođe do kvarova na bilo kom delu sistema automatskog menjača.
Kada se uzme u obzir sve navedeno, automatski menjači u odnosu na manuelne su lošiji i zbog toga jer je veća šansa da će automobil da bude ukraden (jer je sigurno skuplji i noviji); lošija je kontrola samog vozača nad vozilom u odnosu na one sa manuelnim menjačima; veća je potrošnja goriva i njegova preraspodela nije efikasna ni ekonomična; automatski menjači su skuplji uopšte i za kupovinu i za servisiranje, pa im je i to jedna od velikih mana u odnosu na manuelne.
U svemu tome je dodatni problem što su i iskusni serviseri retki za popravku automatskih menjača, a oni koji imaju znanje su i dosta skupi, i lako mogu da traže dodatnu naplatu usluga, jer auto kome se pokvari automatski menjač ne može da se laički rečeno „šlepa“ do servisa jer mora motor da radi zbog hlađenja i podmazivanja da ne bi otkazao, pa se auto onda mora prevoziti samo kamionom do servisa.
U sve navedene nedostatke automatskih menjača, može da se uvrsti i sama cena automobila koji imaju ugrađen automatski menjač, te je potrebno razmisliti da li je takva investicija isplativa.
Zato je na evropskom tržištu i danas mali procenat automobila koji imaju ovakav tip menjača, i više se vozači odlučuju za modele sa unapređenim manuelnim prenosnicima brzine.
Najčešći kvarovi automatskog menjača i njihove uobičajene manifestacije i uzroci kvara
Sada ćemo se pozabaviti najčešćim kvarovima.
Kada su u pitanju najčešći kvarovi na automatskom menjaču, poznato je da su oni pre svega mnogo osetljiviji od manuelnih, te da imaju potrebu za češćim menjanjem ulja kao i filtera ulja u automatskom menjaču.
Nekada je u redovnom servisnom roku (koji je svakako dosta kraći za automatske u odnosu na ručne menjače), potrebno da se automatski menjač i ispere od naslaga koje mu mogu izazvati neke nepravilnosti u radu.
Postoji i takozvani „preventivni servis“, kojim se automatski menjač proverava iako mu ne fali ništa, kako bi se utvrdilo stanje stvari i tako se i izbegli neki ozbiljniji kvarovi, koji su za popravku pre svega i komplikovani i zaista skupi.
Kada se posumnja na neki kvar u radu automatskih menjača, svakako je prva preporuka i prvi je postupak koji se sprovodi, pomenuto ispiranje nečistoća, koje se u toku njegovog rada mogu nataložiti, te tako stvoriti probleme, koji nisu ozbiljnijeg tipa, i koji se pomenutim postupkom i mogu rešiti.
Međutim, ako se pomenuti problem stvaranja naslaga u automatskom menjaču ne primeti na vreme i ako se ne reši, onda dolazi do poremećaja u radu menjača kao i bržeg trošenja i habanja i tako osetljivih delova menjača, teže se menjaju brzine, pa se skrati i sam radni vek menjača i nastaju kvarovi koji su i ozbiljniji i teži da se reše na kraju krajeva.
Kao redovan servis za automatske menjače se navodi i zamena filtera za ulje menjača, ali je poželjno da se to odradi ako je moguće bez rasklapanja cele konstrukcije menjača, a sama zamena i filtera i ulja u menjaču ako se radi redovno, omogućava mu boilje performanse i duži radni vek, i naravno opet može da predupredi neke teže i ozbiljnije kvarove na automatskom menjaču.
Među najčešćim problemima koji se dešavaju kod automatskih menjača, kada se na njima desi neki kvar, jeste „cimanje i trzanje“ u vožnji, i tada je potrebno da se automobil poveri dobrom i stručnom serviseru, jer je moguće da je uzrok sasvim bezazlen, ali i da je u pitanju neki ozbiljan kvar koji zahteva popravku ili zamenu menjača, što je zaista dosta skupo.
Kvarovi na automatskim menjačima se najčešće ispoljavaju trzanjima prilikom promene brzine; raznim šumovima i generalno krckanjima u menjaču u toku vožnje.
Sve to može da dovede do oštećenja motora zbog stvaranja trenja i habanja sastavnih komponenti.
Često se u ulju kod automatskih menjača nalaze sitni metalni opiljci, koji su nastali usled trenja komponenti, i zavisno od njihove veličine je zapravo i jasno da li će biti u pitanju lakši ili teži kvar, te da li je dovoljno samo očistiti menjač ili je potrebno da se on podvrgne servisiranju i zameni delova.
Još jedan od problema kada je u pitanju servis automatskih menjača kod nas, jeste da su ipak automobili sa ovim tipom menjača ređi nego u svetu kao i da je manje ovlašćenih i ikusnih servisera, pa nije retkost da se i tako skupi rezervni zamenski delovi moraju naručiti iz neke strane zemlje, a u međuvremenu auto neće biti u voznom stanju.
Jasno je iz svega navedenog da se ni u kom slučaju ne preporučuje samodijagnostika i nikada samopopravka automatskih menjača, te je važno da se na vreme obratite nekome ko se u njih i razume, kako sami ne biste dodatno samo pogoršali stanje i proizveli samo sebi veće probleme.
Iskusni serviseri preporučuju da se kada dođe do nekog kvara na automatskom menjaču, umesto nabavke delova i njihove zamene, izvrši zamena menjača u celini, te da se novim menjačem uz manju razliku u ceni poveća i sigurnost i radni vek, jer je mnogo pametnije da se to odradi još u startu, nego da se svako malo menjaju osetljivi delovi koji mogu da počnu da se sukcesivno kvare u kraćim vremenskim intervalima.
